KAKO LOVITI DIVLJE SVINJE_____U letnjem periodu obilazim kaljužišta i mesta u šumi gde ima vode. Po svežini blata na okolnim stablima određujem kada su poslednji put ovamo dolazile, a po visini blata na drveću ocenjujem veličinu svinja. Vepar često kljovama ostavlja ožiljke na kori. Svinje više vole da se češu o stabla glatke kore, a ako u blizini kaljužišta nema takvih, koriste bilo koja. Zasedu postavljam na podesnom stablu u blizini kaljužišta. Međutim, nema strogog pravila kada će svinje doći na kaljugu. Mogu još pre zalaska sunca, ili sa prvim mrakom, ili čak pred ponoć. Ipak, vole da pre odlaska na svoju noćnu aktivnost dođu da se okaljužaju kako bi ih sloj zalepljenog blata štitio od nesnosnih komaraca. U kaljugu koja "radi" dobro je prosuti par litara nafte. Kada osete naftu u kaljužištu svinje dolaze da se kaljužaju kao očarane. Verovatno se na taj način štite od krpelja, komaraca i drugih napasnika.
Pogodno mesto za doček divljih svinja su stabla divljeg voća koja se nalaze na ivici šume ili šumskim proplancima. Svinje posebno vole dud, ringlov i divlju krušku. Kada voće sazri i počne padati na tlo, svinje vrlo rado dolaze da se goste. Evo zgodne prilike za zasedu.
U periodu kada je pšenično zrnevlje mlečno, svinje obožavaju da ga jedu. Klasje otrgnu sa vlati, sažvaću ga, a plevu i, čvrste vlaknaste ostatke ispljunu. Kroz pšenicu ostavljaju staze, a i veće polegnute površine gde spavaju, a prasad se igra. Na mestima gde izlazv iz šume i ulaze u polje pšvnice treba postaviti zasedu. Ako je u blizini polja i voda, to je odličan izbor za doček svinja.
Kada se pšenica skine sa polja, svinje izlaze na strnjiku da riju. Ukoliko je leto sušno ne vredi čekati. Ali kad padne jak letnji pljusak i zemlja ovlaži, svinja rado izlazi iz gustiša da rije po strnjiki. Ne izlazi duboko u tablu i bira dolje i niže delove table gde jv zemlja mekša i bogatija glistama i ostalim mekušcima.
U jesen, kad kukuruz počne da zri, čopori svinja su uveliko u tablama pod kukuruzom. Obožavaju da jedu mlečan kukuruz i zato prvo biraju table sa ranim sortama. Prave ogromne štete jer ruše stabljiku na zemlju, a odgrizu zalogaj dva sa klipa. Noću se kreću po tabli, veoma su bučne, čuju se daleko, ali teško izlaze iz table. Često dođu do same ivice polja sa kukuruzom, ali ne izlaze napolzv. Ipak, izlaze ako u tabli nema vode ili kaljuge, izlaze da bi se u šumi do mile volje češale o stabla, izlaze da bi u ranu jesen skupljale žir koji pada sa hrasta, a time obogatile ovaj jednolični jelovnik koji im se nudi u tabli sa kukuruzom. U kiši često izlaze iz table da bi se malo "promuvale" po čistom terenu. Posle kiše obilazim tablu i po tragovima tražim mesto (gde svinje najčešće izlaze iz kukuruza i prelaze u šumu). Dugogodišnjim praćenjem i osmatranjem ustanovio sam da svinje godinama koriste iste staze, premete i prolaze. Međutim, pravi su majstori da koriste prirodne zaklone, najveće gustiše, mlake i trstike. Na mestima gde ulaze u šumu treba postaviti zasedu.
U oktobru parenje svinja je uveliko počelo. Vepar tera od krmače nazimad i mlađe veprove, pa ih nije teško čuti u tabli. Opreznost mu opada, mnogo luta. moguće ga je videti i tamo gde ga nikada ne bismo očekivali. Često ide rubom kukuruza ili šume, pa ga je sada mnogo lakše odstreliti. Posebno su pogodne noći sa punim mesecom. Tada silazim sa visoke čeke i lagano se krećem uz rub kukuruza vrebajući vepra kada se pojavi na ivici table. Naravno uz prethodni dogovor sa ostalim kolegama kojom ivicom kukuruza će se kretati.
Zima je period kada nastaju "crni dani" za "crnu" divljač" To je period kada se najviše i najlakše lovi. Pored toga hrane je malo i mora mnogo lutati. Na mestima gde je zimska prihrana divljači ne bi trebalo loviti svinje da bi se sva krupna divljač navikavala da tu dolazi.
Kad padne prvi sneg u lov na divlje svinje ne treba ići isti dan. Razlog je što je sneg za svinje, naročito mlađe, velika novost i iznenađenje, tako da se prve noći neće kretati po lovištima u potrazi za hranom. Nakon dvatri dana će se privići na sneg i sve će biti "normalno".
Po snegu je moguće loviti svinje praćenjem svežih tragova. Potrebno je belo maskirno odelo. dosta kondicije i savršeno poznavanje terena, Naročito je važno tačno proceniti u kom gustišu su svinje zalegle, sa koje strane im prići i gde zatvoriti "rupe" kuda će se pokušati izvući,
Kada se lovi sa visoke čeke, dobro je postaviti blizu nje odstreljenog psa lutalicu, mačku ili uginulo prase. Hrane je sada malo, a svinje animalne belančevine posebno vole. Pored toga lako ih pronađu svojim izoštrenim njuhom.
Pogodno mesto za doček divljih svinja su stabla divljeg voća koja se nalaze na ivici šume ili šumskim proplancima. Svinje posebno vole dud, ringlov i divlju krušku. Kada voće sazri i počne padati na tlo, svinje vrlo rado dolaze da se goste. Evo zgodne prilike za zasedu.
U periodu kada je pšenično zrnevlje mlečno, svinje obožavaju da ga jedu. Klasje otrgnu sa vlati, sažvaću ga, a plevu i, čvrste vlaknaste ostatke ispljunu. Kroz pšenicu ostavljaju staze, a i veće polegnute površine gde spavaju, a prasad se igra. Na mestima gde izlazv iz šume i ulaze u polje pšvnice treba postaviti zasedu. Ako je u blizini polja i voda, to je odličan izbor za doček svinja.
Kada se pšenica skine sa polja, svinje izlaze na strnjiku da riju. Ukoliko je leto sušno ne vredi čekati. Ali kad padne jak letnji pljusak i zemlja ovlaži, svinja rado izlazi iz gustiša da rije po strnjiki. Ne izlazi duboko u tablu i bira dolje i niže delove table gde jv zemlja mekša i bogatija glistama i ostalim mekušcima.
U jesen, kad kukuruz počne da zri, čopori svinja su uveliko u tablama pod kukuruzom. Obožavaju da jedu mlečan kukuruz i zato prvo biraju table sa ranim sortama. Prave ogromne štete jer ruše stabljiku na zemlju, a odgrizu zalogaj dva sa klipa. Noću se kreću po tabli, veoma su bučne, čuju se daleko, ali teško izlaze iz table. Često dođu do same ivice polja sa kukuruzom, ali ne izlaze napolzv. Ipak, izlaze ako u tabli nema vode ili kaljuge, izlaze da bi se u šumi do mile volje češale o stabla, izlaze da bi u ranu jesen skupljale žir koji pada sa hrasta, a time obogatile ovaj jednolični jelovnik koji im se nudi u tabli sa kukuruzom. U kiši često izlaze iz table da bi se malo "promuvale" po čistom terenu. Posle kiše obilazim tablu i po tragovima tražim mesto (gde svinje najčešće izlaze iz kukuruza i prelaze u šumu). Dugogodišnjim praćenjem i osmatranjem ustanovio sam da svinje godinama koriste iste staze, premete i prolaze. Međutim, pravi su majstori da koriste prirodne zaklone, najveće gustiše, mlake i trstike. Na mestima gde ulaze u šumu treba postaviti zasedu.
U oktobru parenje svinja je uveliko počelo. Vepar tera od krmače nazimad i mlađe veprove, pa ih nije teško čuti u tabli. Opreznost mu opada, mnogo luta. moguće ga je videti i tamo gde ga nikada ne bismo očekivali. Često ide rubom kukuruza ili šume, pa ga je sada mnogo lakše odstreliti. Posebno su pogodne noći sa punim mesecom. Tada silazim sa visoke čeke i lagano se krećem uz rub kukuruza vrebajući vepra kada se pojavi na ivici table. Naravno uz prethodni dogovor sa ostalim kolegama kojom ivicom kukuruza će se kretati.
Zima je period kada nastaju "crni dani" za "crnu" divljač" To je period kada se najviše i najlakše lovi. Pored toga hrane je malo i mora mnogo lutati. Na mestima gde je zimska prihrana divljači ne bi trebalo loviti svinje da bi se sva krupna divljač navikavala da tu dolazi.
Kad padne prvi sneg u lov na divlje svinje ne treba ići isti dan. Razlog je što je sneg za svinje, naročito mlađe, velika novost i iznenađenje, tako da se prve noći neće kretati po lovištima u potrazi za hranom. Nakon dvatri dana će se privići na sneg i sve će biti "normalno".
Po snegu je moguće loviti svinje praćenjem svežih tragova. Potrebno je belo maskirno odelo. dosta kondicije i savršeno poznavanje terena, Naročito je važno tačno proceniti u kom gustišu su svinje zalegle, sa koje strane im prići i gde zatvoriti "rupe" kuda će se pokušati izvući,
Kada se lovi sa visoke čeke, dobro je postaviti blizu nje odstreljenog psa lutalicu, mačku ili uginulo prase. Hrane je sada malo, a svinje animalne belančevine posebno vole. Pored toga lako ih pronađu svojim izoštrenim njuhom.
Lov prigonom
Ovaj način lova primenjuje se u zimskom periodu kada u šumi opadne list. Organizator lova najpre mora utvrditi u kom se "šumskom odeljenju" svinje nalaze kako bi se što bolje organizovao pogon. Ponašanje divljih svinja u ovakvim lovovima je različito, a ponekad teško predvidljivo. Kad ovakvi lovovi počnu, svinje dozvoljavaju da im se pogon približi, pa se tek onda dižu ispod nogu lovaca. Ako su pogoni učestali u istom šumskom reviru, svinje se lako i rano podižu, ne čekaju da im se pogon približi, već se "izvlače" bočno ili napred prema dočeku, najčešće kroz mlake i najgušće čestare. Često zastaju pred linijom dočeka, osluškuju, njuše i na najmanji sumnjivi znak, samo njima znan, vraćaju se nazad pokušavajući da se probiju kroz pogon. Znaju da se pritaje u najnepristupačnijim gustišima i kad im se pogon približi, iskoriste zbunjeiost i nesmotrenost lovaca i uspeeaju da se probiju. Zbog neprohodnosti terena u ovakvim mestima se pogon najčešće pokida. Na ovakvim šumskim terenima lotrebno je postaviti iza linije pogona, uz staze i prelaze preko šumskih proseka, manju grupu lovaca koj bi sačekivala svinje koje se probiju kroz pogon.
Uspeh ovih lovova pored dobre osmišljenosti i pravilnog vođenja pogona zavisi od discipline svih učesnika lova.
Prigonom se lovi najčešće uz pomsć pasa. U Vojvodini se najviše koristi nemački lovni terijer. a u poslednje vreme i brakjazavičar. Premda je NLT u lovu na divlju svinju vrlo upotrobljiv pas, ne favorizujem ga iz nekoliko razlga lako strada zbog svoje srčanosti, divljač daleko goni, gubi kontakt sa vodičem pa se često gubi u lovištu, brzina kretanja mu nije usklađena sa kvalitetom nosa te lako gubi trag. U lovu na divlju svinju koristio sam oštrodlakog jazavičara sa čijim sam radom bio veoma zadovoljan. Iako spor u odnosu na druge pse, on goni istrajno i sigurno, sa dubokim glasom, ne goni daleko, nikad se ne gubi, na krvnom tragu je neprevaziđen. Desilo mi se da je pored mnoštva terijera i ponekog ptičara, mali jazavičar prvi pronašao divlju svinju i svojim dubokim glasom je oblajzvao. Na čeki je miran i uvek pri ruci sa svojim vrhunskim njuhom. Prava je šteta što ga naši lovci na krupnu divljač još nisu otkrili.
Za lov na divlju svinju izbor oružja i municije je veoma bitan. Kad je u pitanju žljebljeno oružje, naši lovci često polemišu oko izbora kalibra. Po meni, za efikasan odstrel "crne" divljači najvažnije je mesto pogotka, zatim konstrukcija zrna i njegova težina, a na kraju kalibar oružja. Moj favorit je kalibar 30-06, a cenim i kalibar 8 h 57 JZ. Što se tiče izbora zrna ono treba da bude što tvrđe i što teže. Impresioniran sam učinkom zrna Nosler težine 180 grejna.
Kada lovim sačmarom koristim isključivo jedinačna zrna tipa Breneke. U gustišu dobro drže pravac, a njihova težina od tridesetak grama ima dovoljno energije za obaranje i najkrupnijeg vepra.
Ovaj način lova primenjuje se u zimskom periodu kada u šumi opadne list. Organizator lova najpre mora utvrditi u kom se "šumskom odeljenju" svinje nalaze kako bi se što bolje organizovao pogon. Ponašanje divljih svinja u ovakvim lovovima je različito, a ponekad teško predvidljivo. Kad ovakvi lovovi počnu, svinje dozvoljavaju da im se pogon približi, pa se tek onda dižu ispod nogu lovaca. Ako su pogoni učestali u istom šumskom reviru, svinje se lako i rano podižu, ne čekaju da im se pogon približi, već se "izvlače" bočno ili napred prema dočeku, najčešće kroz mlake i najgušće čestare. Često zastaju pred linijom dočeka, osluškuju, njuše i na najmanji sumnjivi znak, samo njima znan, vraćaju se nazad pokušavajući da se probiju kroz pogon. Znaju da se pritaje u najnepristupačnijim gustišima i kad im se pogon približi, iskoriste zbunjeiost i nesmotrenost lovaca i uspeeaju da se probiju. Zbog neprohodnosti terena u ovakvim mestima se pogon najčešće pokida. Na ovakvim šumskim terenima lotrebno je postaviti iza linije pogona, uz staze i prelaze preko šumskih proseka, manju grupu lovaca koj bi sačekivala svinje koje se probiju kroz pogon.
Uspeh ovih lovova pored dobre osmišljenosti i pravilnog vođenja pogona zavisi od discipline svih učesnika lova.
Prigonom se lovi najčešće uz pomsć pasa. U Vojvodini se najviše koristi nemački lovni terijer. a u poslednje vreme i brakjazavičar. Premda je NLT u lovu na divlju svinju vrlo upotrobljiv pas, ne favorizujem ga iz nekoliko razlga lako strada zbog svoje srčanosti, divljač daleko goni, gubi kontakt sa vodičem pa se često gubi u lovištu, brzina kretanja mu nije usklađena sa kvalitetom nosa te lako gubi trag. U lovu na divlju svinju koristio sam oštrodlakog jazavičara sa čijim sam radom bio veoma zadovoljan. Iako spor u odnosu na druge pse, on goni istrajno i sigurno, sa dubokim glasom, ne goni daleko, nikad se ne gubi, na krvnom tragu je neprevaziđen. Desilo mi se da je pored mnoštva terijera i ponekog ptičara, mali jazavičar prvi pronašao divlju svinju i svojim dubokim glasom je oblajzvao. Na čeki je miran i uvek pri ruci sa svojim vrhunskim njuhom. Prava je šteta što ga naši lovci na krupnu divljač još nisu otkrili.
Za lov na divlju svinju izbor oružja i municije je veoma bitan. Kad je u pitanju žljebljeno oružje, naši lovci često polemišu oko izbora kalibra. Po meni, za efikasan odstrel "crne" divljači najvažnije je mesto pogotka, zatim konstrukcija zrna i njegova težina, a na kraju kalibar oružja. Moj favorit je kalibar 30-06, a cenim i kalibar 8 h 57 JZ. Što se tiče izbora zrna ono treba da bude što tvrđe i što teže. Impresioniran sam učinkom zrna Nosler težine 180 grejna.
Kada lovim sačmarom koristim isključivo jedinačna zrna tipa Breneke. U gustišu dobro drže pravac, a njihova težina od tridesetak grama ima dovoljno energije za obaranje i najkrupnijeg vepra.
Нема коментара:
Постави коментар